Vlada Federacije BiH donijela je odluku o zaduženju kod četiri komercijalne banke za ukupno 125 miliona KM kako bi održala tekuću likvidnost budžeta, a cijena kamate i obrade kredita tog jednogodišnjeg "krpljenja rupa" iznosit će gotovo 3,74 miliona KM.

Iako se vlast poziva na povoljne kamatne stope i međunarodne prakse, stručnjaci upozoravaju da je riječ o ekonomski neodgovornom zaduživanju za potrošnju, a ne za razvoj, koje dugoročno produbljuje fiskalne probleme Federacije.

Radi se o kratkoročnim kreditima u iznosima od pet do 50 miliona KM kod ukupno četiri banke koje posluju u Bosni i Hercegovini. Sva četiri kredita su za održavanje tekuće likvidnosti.

Zaduženje su: Kod ASA Banke u iznosu od 50.000.000 KM, kod Intesa Sanpaolo banke u iznosu od 50.000.000 KM, kod Privredne banke Sarajevo u iznosu od 20.000.000 KM, kod Union banke Sarajevo u iznosu od 5.000.000 KM.

Zbir po pojedinačnim donesenim odlukama za svaku banku iznosi 125.000.000 KM, iako se u samoj odluci navodi iznos od 120 miliona.

U odluci o zaduživanju se precizira između ostalog:

- Imajući u vidu hitnost osiguranja kratkoročnih izvora finansiranja i optimizacije troškova finansiranja, te uvažavajući dobre međunarodne prakse upravljanja likvidnošću trezora, Federalno ministarstvo finansija je zatražilo od banaka sa kojima ima uspostavljen poslovni odnos (četiri transakcijske banke: Union banka, PBS banka, Intesa Sanpaolo banka i ASA banka) da se izjasne da li su u mogućnosti do kraja februara 2026. godine osigurati kratkoročne revolving kredite i okvirne kratkoročne kredite sa rokom dospijeća 31. decembar 2026. godine, po kamatnim stopama od 1,99 posto godišnje, a koja kamatna stopa je ekvivalentna kamatnim stopama sa posljednje aukcije šestomjesečnih trezorskih zapisa koja je održana 18.11.2025. (kamatna stopa iznosila 1,988 posto), uz naknadu za obradu kredita od 0,1 posto jednokratno.

Troškovi naknade obrade kredita u visini 0,1 posto od iznosa kredita ekvivalentni su troškovima izdanja trezorskih zapisa istog ili sličnog volumena.

Intesa San Paolo, 50 miliona KM, kamata 1,99 posto, obrada jedan posto, ukupan iznos kamate 1.495.000 KM.

Privredna banka Sarajevo, 20 miliona KM; kamata 1,99 posto, obrada jedan posto, 598.000 KM kamate i Union banka, pet miliona KM, kamata 1,99 posto, obrada jedan posto, što je ukupno 149.500 KM.

Muharem Karamujić, stručnjak za javne finansije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, za Faktor ističe da bilo koja vrsta zaduživanja za krpljenje operacionih troškova je apsolutno neprihvatljiva. 

 - Ekonomska logika nalaže da je jedino prihvatljivo zaduživanje za investicione radove i za profitabilne investicije, za razvojni karakter. Zamislite, imate kućanstvo i vi se zadužujete da biste otišli na večeru, u kino, pozorište, da biste trošili, tu nema povrata, to je potrošnja, ko će to da vraća... Vi trošite više nego što privređujete, a nekad to neko mora vraćati. Ako ne ulažete da proširite svoj prihodovni kapacitet, znači tu nešto ne valja, a u Federaciji BiH se upravo to događa - objašnjava Karamujić. 

Ističe da je to jedan populistički pristup, neodgovaran koji kaže "dajte vi meni, ja ću sad da trošim, a ko će to vraćati, boli me briga".

- Tu nema ekonomskog principa, to je izuzetno nepametno, da ne kažem glupo vođenje ekonomije. To je neodrživo, nemoguće. To rade nama zato što mogu i misle da će kupiti glasačko tijelo prije izbora. Međutim, to je izuzetno neodgovorno - kaže Karamujić.

Naglašava da tu nema nikakve ekonomije i da i laik zna da ne može trošiti više nego što privređuje i zaduživati se da bi pokrili troškove potrošnje.

- Potrošnja i investicija nije isto, potrošnja je završni čin, odete posudite, odete na odmor i to je završeno, a kad posudite i investirate, to je drugo, investicija bi trebala da vraća uloženo. To su ogromne razlike - objašnjava Karamujić. 

Dodaje kako se Vlada FBiH sad zadužila da bi mogla trošiti, oni sada "krpe rupe" u budžetu, te da Federacija uopće nema ekonomske politike.