U teretanama u Bosni i Hercegovini, posebno u Sarajevu, svakodnevno trenira hiljade građana, čak i tokom velikih vrućina, ali malo njih razmišlja o tome šta bi se moglo desiti ako nekom iznenada pozli ili doživi srčani zastoj. Brza i pravilna reakcija u takvim trenucima može značiti razliku između života i smrti.

Stručnjaci upozoravaju da je od presudne važnosti da osoblje, posebno fitness treneri, budu obučeni za pružanje kardiopulmonalne reanimacije (CPR) i da objekti imaju automatski eksterni defibrilator (AED), uređaj koji značajno povećava šanse za preživljavanje.

Da treninzi nisu tako bezazleni, bez obzira da li imate neki srčani problem ili ne, pokazuje i slučaj iz prošle godine kada je muškarac u Bijeljini preminuo tokom treninga u jednom fitness centru. Uzrok smrti bio je srčani zastoj, a Hitna pomoć mogla je samo konstatovati smrt.

Prema riječima specijaliste za urgentnu medicinu Adema Zalihića, ljekara Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kantona Sarajevo, brza reakcija prisutnih osoba i dostupnost AED uređaja (eksternog automatskog defibrilatora) u sportskim objektima,  teretanama može biti od presudne važnosti za spašavanje života kod srčanog zastoja.

- Kada čovjek izgubi svijest, pogotovo ako se radi o prestanku rada srca, jako je važno da mu se pomoć pruži u roku od pet minuta. To vrijeme povećava šansu za preživljavanje, a niko sa sigurnošću ne može garantovati da će Hitna pomoć stići za to vrijeme. Upravo zbog toga, važna je ispravna reakcija okoline, svih prisutnih osoba. To je samo "kupovanje vremena" prije dolaska Hitne pomoći. Stoga je važno da fitness treneri budu obučeni za pružanje prve pomoći, da znaju uraditi kardiopulmonalnu reanimaciju (CPR), te da imaju važeći certifikat. U svim zemljama svijeta, to je sasvim normalno. Svaki školarac je u stanju to uraditi - navodi Zalihić.

Zbog toga je jako važno podizanje svijesti o znanju pružanja prve pomoći, u kompanijama, institucijama, školama. Osim reanimacije, od velikog značaja bilo bi da fitness centri posjeduju automatski eksterni defibrilator koji se koristi upravo u slučajevima srčanog zastoja. Jednostavan je za upotrebu, napravljen je upravo za laike, te ne predstavlja nikakvu opasnost za onog ko ga upotrebljava.

To bi značilo vraćanje čovjeka u život, a Hitna pomoć bi dalje preuzela pacijenta. U Sarajevu je postavljeno 50 eksternih defibrilatora, a jedan je postavljen i u Centar Safet Zajko.

Zalihić dodaje da njihove ekipe imaju veliki broj intervencija u teretanama zbog raznih kolapsnih stanja, pada šećera i srčanog zastoja. Ono što predstavlja veliki problem jeste što u Federaciji BiH ne postoji zakon koji bi obavezao teretanu da posjeduje eksterni defibrilator niti da treneri imaju završenu obuku BLS i CPR certifikat. U Zavodu za hitnu pomoć KS, odnosno u Edukativnom centru dr. Silva Rizvanbegović moguće je završiti obuku i dobiti potrebne certifikate.

- To je njihova dobra volja i savjest, niko ih ne može natjerati -  kaže Zalihić.

Rješenje bi bilo u zakonskoj regulativi, a odluku o tome može donijeti Ministarstvo zdravstva KS ili Ministarstvo kulture i sporta KS. Također, vlasnici fitness centara mogu sami donirati ADE aparat i platiti obuku svojim trenerima.

Razgovarali smo s više trenera i svi su rekli da nemaju završenu obuku niti BLS i CPR certifikat, ali da su svakako tu da pomognu  ako nekom pozli, padne šećer, te ako se neko povrijedi.

Poslali smo i zvanični upit fitness centrima. Dobili smo odgovor da nemaju informaciju da li treneri imaju spomenutu obuku, jer nisu njihovi uposlenici, rade kao personalni treneri, a njihove teretane koriste samo kao prostor. Ipak, smatraju da treneri nemaju certifikat. 

Priznali su da samostalni eksterni defibrilator nemaju. 

Zalihić na kraju ističe da teretanu ne treba izbjegavati, fizička aktivnost je važna za zdravlje, ali treba znati svoje mogućnosti.

Ako trenirate ovih dana na 35 stepeni, ne zaboravite hidrataciju. Pijte što više vode, pri fizičkom naporu se znojite, ali i gubite neophodne elektrolite.